Savet za štampu: Danas i Politika svetli primeri
Dnevni listovi Danas i Politika najmanje su kršili Kodeks novinara Srbije u 2016. godini, zaključeno je u istraživanju Saveta za štampu.

Preuzeto iz lista DANAS (Piše: M. Blagojević)

Kako je navedeno, prošle godine osam dnevnika u Srbiji napravili su prekšraje kodeksa u 5.477 tekstova što je više od 2.000 nego 2015. godine. Najviše prekršaja etičkog kodeksa zabeleženo je u Srpskom telegrafu, te u Informeru.

Na uzorku od osam dnevnih listova koji imaju nacionalnu pokrivenost (Alo, Blic, Večernje novosti, Danas, Informer, Kurir, Srpski telegraf i Politika) Komisija za žalbe je odlučivala o 126 prigovora na tekstove u kojima je prekršen kodeks, što je više u odnosu na 2015. godinu. Gotovo u svim slučajevima u kojima je bilo prekršaja, povređeno je više tačaka, a najveći broj žalbi komisiji uputili su građani (49 odsto) i nevladine organizacije (38 odsto). Od prethodne godine i članovi komisije imaju pravo da podnesu žalbu, pa je tako odlučivano o 11 prigovora dobijenih na osnovu rezultata monitoringa.

 


Foto: Press centar UNS

– Najviše prekršaja je i dalje što se tiče istinitosti izveštavanja, ukupno 71. To su uglavnom tačke kodeksa koje se odnose na klevete, nerazlikovanje komentara od činjenica i nagađanja i kršenje pretpostavke nevinosti. Za narušavanje privatnosti je doneto 26 odluka o prekršenom kodeksu, za diskriminaciju 11, a osam za pretpostavku nevinosti, rekla je Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

Trend da mediji izbegavaju da objave odluke Komisije za žalbe, nastavljen je i u 2016. godini, ali u manjem broju nego prethodne godine.

U aprilu je zabeležen najveći broj tekstova u kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije, čak 616 šro je duplo više neko prethodne godine.

– Jedan od glavnih razloga za ovakav skok je slučaj Jelene Marjanović, ubijene pevačice. Svaki od tih tekstova, a retkim izuzecima, bio je tekst u kojem je prekršen Kodeks novinara Srbije. Mi čak u aprilu nismo imali drastično povećanje kršenja tačaka kodeksa koji se odnose na politiku i predizbornu kampanju. Bilo je prosečno koliko ih ima svakog meseca, rekla je Tamara Skroza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu i dodaje da su Danas i Politika svetli primeri štampanih medija u kojima se retko pojavljuju kršenja Kodeksa novinara Srbije.

Slučajevi u kojima je prekšeno pravo na privatnost uglavnom se vezuju za privane živote javnih ličnosti, a to su uglavnom tekstovi o Bati Živojinoviću, Draganu Nikoliću i Mileni Dravić, Danici Maksimović i Nedi Arnerić, ali i tekstovi o običnim ljudima na primer o masovnom ubistvu u Žitištu, slučajevima pedofilije i nasilja u porodici gde se osumnjičeni uglavnom označavaju kao počinioci, a često se objavljuju i identiteti maloletnih osoba.

– Javne ličnosti imaju pravo na privatnost o porazno je čuti da ga nemaju jer je to osnovno nepoznavanje novinarske profesije. Mislim da se uopšte ne vodi računa kakve to posledice može ostaviti na živote tih osoba, a posebno na maloletna lica, objasnio je Petar Jeremić, član Komisije za žalbe.

Trend koji je takođe u porastu je da naslovi ne odgovaraju suštini teksta i da neki mediji idu svesno na to da čitaoci uglavnom prate naslove. To su uglavnom naslovi koji se odnose na velike teme. Jedna od osnovnih preporuka Kodeksa novinara je da se naslov uskladi sa tekstom, zaključeno je na konferenciji.